Pravilno držanje i deformiteti kičme

Pravilno držanje i deformiteti kičme

Ispravljanjem tela čoveka i stajanjem na dve noge, kičma čoveka je dospela u jednu sasvim novu poziciju na koju je u određenoj meri uspeo da se prilagodi tokom vremena. Promene u proteklih nekoliko desetina godina su međutim bile toliko drastične da kičma više nije bila sposobna da prati sve te promene.
Način života, koji danas već obuhvata dosta sedenja utiče jako nepovoljno na kičmu i prouzrokuje veliki broj degenerativnih promena.

Pojam držanja tela
Pod držanjem tela se podrazumeva držanje trupa i položaj kičme. Držanje se može smatrati pravilnim, ako postoji ravnoteža između energije samog tela i uticaja gravitacije.
U slučaju povećanja uticaja iz spoljašnje sredine, dolazi do poremećaja ove ravnoteže i do opterećenja mišića, ligamenata i kostiju sa strane delovanja te energije. Na ove nepovoljne uticaje je naročito osetljiv predeo oko karlice, jer je ovo upravo onaj deo, koji je zaslužan za održavanje organizma u uspravnom položaju.
Kao posledica dugotrajne disharmonije u ravnoteži dolazi do zamaranja mišića i iskrivljenja kičme unapred ili unazad.

Vrste držanja tela
Držanje tela se može podeliti na statičko i dinamičko držanje.

Statičko držanje obuhvata početnu i završnu poziciju kretanja. Loše statičko držanje utiče na nepravilan rad mišića i dovodi do pada kvaliteta kretanja i problema sa ravnotežom.

Statičko držanje utiče i na dinamičko držanje.

Dinamičko držanje podrazumeva sposobnost organizma da održava jednu optimalnu obrtnu osu tokom kretanja organizma.

Šta se smatra pravilnim držanjem?
Pravilnost držanja se određuje na osnovu veličine normalnih ispupčenja i udubljenja organizma, držanja glave i pravilnog uspravnog položaja. Svi ovi faktori se upoređuju sa položajem karlice u odnosu čega se određuje sam položaj tela. Karlica igra ključnu ulogu u pravilnoj raspodeli opterećenja na donje ekstremitete i zglobove kuka.
Tokom vrednovanja položaja tela se takođe posmatra i odnos između raznih položaja i funkcionisanja mišića zaslužnih za ostvarivanje kretanja.

Uloga mišića u održavanju pravilnog položaja tela
Organizam čoveka je sastavljen od različitih mišića, koji se razlikuju po svom obliku i po svojoj funkciji. Ove njihove funkcije su veoma dobro poznate zahvaljujući radu Dr. Janda, koji je izvršio klasifikaciju mišića uz pomoć EMG analiza. On je podelio mišiće na tonusne (učestvuju u držanju tela) i na fazne (učestvuju u kretanju).
Tonusni mišići su skoro uvek aktivni i imaju ulogu u održavanju organizma u uspravnom položaju. Naročito su važni tokom kretanja i to onda kada je jedna noga podignuta. Kako su ovi mišići veoma aktivni, potrebno im je odgovarajuće vreme za regeneraciju. U slučaju nemogućnosti njihove regeneracije dolazi do njihovog skraćivanja i gubljenja na elastičnosti, što dovodi do smanjenja sposobnosti za obavljanje svakodnevnih zadataka.
Fazni mišići su oni, koji omogućavaju kretanje organizma. Ovi mišići se aktiviraju samo u slučaju aktivacije organizma. U velikom broju slučajeva obuhvataju sadejstvo više mišića, pa je zbog toga veoma bitno da se strogo vodi računa o njihovom odmaranju kako ne bi došlo do poremećaja u njihovom funkcionisanju.

Pojam nepravilnog držanja
O nepravilnom držanju se govori u slučajevima kada dođe do odstupanja od normalnog ispupčenja i udubljenja organizma i skraćivanja ili istegljenja mišića odgovornih za kretanje.

Uzroci deformiteta kičme
Deformitet kičme može nastati kao posledica naslednih faktora, ali i nepravilnog držanja tela.
Prvi simptomi nepravilnog držanja se pojavljuju već u periodu 6-7 godina života, ali se sa njihovim lečenjem počinje tek u periodima puberteta.
Problemi sa držanjem kod dece se najčešće pojavljuju zbog njihove smanjene fizičke aktivnosti i provođenja previše vremena ispred računara. U cilju prevencije ovih problema je veoma bitno da se deci u razvoju obezbedi što više mogućnosti za kretanje.

Vrste deformiteta kičme
Iskrivljenje kičme se može podeliti na dva tipa: funkcionalni o strukturalni.

O funkcionalnom iskrivljenjenju se govori u slučaju kada ne postoji vidljiva torzija tela, a deformitet kičme se može korigovati.
Kod strukturalnog iskrivljenja se deformiteti ne mogu korigovati, a torzija je vidljiva. U ovom slučaju dolazi do deformisanja pršljenova paralelno sa deformisanjem kičme.

Deformiteti mogu biti različiti i mogu se manifestovati u sledećim oblicima:

Scoliosis
Manifestuje se u obliku strukturalnog ili fukcionalnog iskrivljenja kičme na stranu.
Strukturalno iskrivljenje se manifestuje u vidu iskrivljenja u obliku slova S. U ovom slučaju na konveksnoj strani dolazi do atrofiranja i istezanja mišića, a na konkavnoj do njihovog skraćivanja.

Kod funkcionalne scoliose se govori o asimetričnom držanju i iskrivljenju kičme u obliku slova C (samo na jednu stranu).

Kod krute scoliose treba obratiti pažnju pre svega na mobilizaciju područja sa smanjenom sposobnošću pokretljivosti i na jačanje dubokih mišića leđa.

Kyphosis
Podrazumeva savijanje kičme prema napred. Ona nastaje usled oslabljenja mišića za držanje lopatice, pri čemu se ramena povlače prema napred.
U ovom slučaju dolazi do kontrahovanja gornjih mišića stomaka i slabljenja dubokih mišića leđa.
U situacijama kada se javlja okrućenost leđa odn. kada su se mišići već prilagodili deformitetu, potrebno je izvršiti mobilizaciju i istezanje mišića grudi.

Lordosis
Obuhvata ispupčenje predela karlice prema napred, zbog koga se držanje tela značajno menja i dolazi do opterećenja donjih ekstremiteta.
U ovakvim slučajevima se leđni mišići karlice kontrahuju zajedno sa mišićima za regulisanje pokreta kukova, pa je potrebno izvršiti njihovo često istezanje. Takođe je veoma važno ojačavanje trbušnih mišića, mišića zadnjice i gornjih leđnih mišića uz pomoću odgovarajućih vežbi.

Ravna leđa
Dobro je poznato da je normalan oblik kičme čoveka u obliku slova S. Svako odstupanje od ovog oblika se smatra deformitetom. U slučaju ravnih leđa dolazi do ispravljanja udubljenja i ispupčenja kičme, ona postaje manje fleksibilna, a kretanje je ograničeno.

 
Leđa sa kypholordosom
Kod ovog deformiteta je karakteristična pojava pojačanih iskrivljenja normalnih ispupčenja i udubljenja kičme. Ove nepravilnosti se mogu popraviti vežbama, koji ojačavaju mišiće karlice i ramena.

Bolest Scheuermann
Ova bolest se veoma često razvija bez ikakvih simptoma, a karakteriše ga odstupanje od normalnog oblika kičme. Najčešće se pojavljuju simptomi slični kyphosi, a prilikom rentgenskih snimaka se mogu primetiti tkz. Schmorl čvorovi.
U cilju poboljšanja simptomatologije se najviše preporučuju vežbe za ojačavanje mišića leđa, kao i puženje.

Osteoporosis
Prilikom osteoporoze dolazi do smanjenja u količini kostiju sa nepromenjenim odnosom između organskih i neorganskih delova, pri čemu se smanjuje tvrdoća kostiju. Kod ove bolesti se javlja sabijanje pršljenova i smanjenje visine same osobe. U 15-20% slučajeva je karakteristična za žene u menopauzi, pri čemu se javlja smanjenje sadržaja krečnjačkog dela kostiju čak do 30%.
Kod osteoporoze je veoma bitna prevencija, pa se zbog toga preporučuje ishrana bogata materijama neophodnih za kosti.

Problemi sa diskusima
Karakteriše ga pojava bolova u donjim ekstremitetima. Bolovi nastaju zbog degeneracije intervertebralnih diskova, koji vremenom dovode do pritiskanja nerava. Može biti jednostrana ili obostrana. Diskovi najčešće vrše pritisak na koren nerva nervus ischiadicus, po čemu je i bolest nazvan sindromom ischias.

Bolesti zglobova i kostiju
Pored navedenih deformiteta, u velikom broju slučajeva se javljaju i oboljenja samih kostiju i zglobova. Za veliki broj ovih oboljenja još uvek ne postoje adekvatne metode lečenja, pa se zbog toga lečenje uglavnom usmerava na ublažavanje bola i otklanjanje uzroka invaliditeta.

Za razliku od bolova u zglobovima i kičmi, većina bolesti zglobova i kostiju se smatra samostalnom bolešću.
Prema uzroku se mogu podeliti na 3 velike grupe:
1. autoimuni zapaljenski procesi
2. artroze
3. idiopatska oboljenja (bolesti čiji su uzroci nepoznati)

1. Autoimuni zapaljenski procesi
Najpoznatije oboljenje, koje spada u autoimuna oboljenja je reuma. Za ovo oboljenje je karakteristično pojava bolova i deformiteta na šaci i stopalima. Oboljenje, koje predstavlja reumatsko zapaljenje zglobova između pršljenova se naziva Bechterew sindromom.
U cilju lečenja se mogu koristiti steroidni i ne steroidni preparati.
Sa smanjenjem zapaljenja i bolova se najpre počinje sa ne steroidnim preparatima. Ovi preparati u velikom broju slučajeva imaju nuspojave u vidu bolova u želucu, koji se neretko završavaju sa krvarenjima želuca.
Kod težih oblika reume se upotrebljavaju preparati na bazi steroida. Ovi preparati su veoma efikasni za smanjenje zapaljenja, ali prouzrokuju veliki broj nuspojava poput povećanja zapremine krvi i nivoa natrijuma (rezultuje visokim pritiskom) i smanjenje nivoa kalijuma (rezultuje slabostima u mišićima i poremećajem u normalnom ritmu srca).

2. Artroza
Artroza najčešće zahvata predeo kukova, kolena i predeo između pršljenova.
Faktori, koji utiču na pojavu ovog oboljenja su razni deformiteti kičme, asimetrična dužina ekstremiteta, dijabetes ili oštećeni zglobovi nakon preloma.
Za artrozu između pršljenova je karakterističan jak bol, koji se najčešće ublažava paravertebralnom blokadom u vidu injekcije, koji se ubrizgava u dugačke leđne mišiće.

3. Idiopatska oboljenja
Jedna od veoma čestih idiopatskih oboljenja je lumbago. Ona je uglavnom karakteristična za stanovništvo razvijenih zemalja. Najčešće nastaje kao posledica nepravilnog držanja i prekomernog sedenja (gledanje televizije, sedenje ispred računara, vožnja automobila). Svi ovi položaji u velikoj meri opterećuju kičmu.
U cilju lečenja se koriste preparati za smanjenje zapaljenja i opuštanje mišića.
Kod klasičnog oblika lumbaga, koji podrazumeva sterilno zapaljenje ligamenata pršljenova, veoma su efikasne steroidne injekcije.

Razne terapijske metode u cilju smanjenja bolova
U cilju smanjenja bola postoji nekoliko metoda:
Balneologija: podrazumeva lečenje uz pomoć lekovitih voda i to najčešće lečenje sa termalnom vodom. Veoma je bitno da se terapija ovakve vrste ne primenjuje u periodima akutnih zapaljenja, nego u latentnim periodima. U toploj vodi se zglobovi mogu pokretati tako da ne moraju da drže celo telo, pa se napeti mišići lakše opuštaju.

Fizioterapija: Takođe se primenjuje u latentnim periodima. Stručnjaci uz pomoć ove terapije usporavaju ponavljanje bolnih perioda, i jačaju zglobove, čime se poboljšava kvalitet života.

Smanjenje bolova uz pomoć struje: u ovom slučaju se vrši tretiranje vlakana za osećaj bola sa slabom strujom, pri čemu se sprečava prenošenje impulsa na tretiranoj površini. Upotrebom ove terapije se može smanjiti osećaj bola i unos lekova.

Pravilno držanje je veoma važan za prevenciju nastanka raznih deformiteta, a kasnije i bolesti kičme. Pravilno držanje čini čoveka mnogo privlačnijim i vitkijim, a pored toga ima veoma važnu ulogu i u pogledu zdravlja: tokom pravilnog držanja tela se proširuju pluća, pa u organizam dospeva više kiseonika, poboljšava se varenje, a leđni mišići pružaju bolju zaštitu kičmi i nervima oko kičme. Obraćanje pažnje na odgovarajuće držanje i redovna fizička aktivnost u dugoročnom periodu mogu biti veoma korisni, jer će život učiniti mnogo kvalitetnijim i pokretljivijim čak i u dubokoj starosti.