Poremećaj sna i njegov uticaj na organizam

Poremećaj sna i njegov uticaj na organizam

Spavanje je neophodan za život i normalno funkcionisanje organizma, ali još uvek nije ustanovljeno zašto je ono potrebno i kako ispoljava svoje pozitivno dejstvo. Potreba za snom zavisi od individue. Dok se neki zadovoljavaju sa svega 4 sata spavanja, drugima je potrebno čak 10 sati sna dnevno.

Faze spavanja
Postoje pet poznatih faza spavanja. Za čovekov organizam je najbolje kada kroz sve ove faze prođe barem 4-5 puta u toku noći. Prve četiri faze su od ključne važnosti za metabolizam i za očuvanje memorije. Peta faza, koja se naziva faza treperenja očiju (REM) je bitna za regulaciju raspoloženja i odgovorna je za stvaranje emocionalnih uspomena. Redovni izostanak jednog ili više faza deluje nepovoljno na moždane funkcije, imuni sistem i srce.

Većina stanovništva spava tokom noći, međutim postoje i oni, koji zbog svoje prirode posla moraju spavati tokom dana. Poremećaj sna se u najvećem broju slučajeva pojavljuje upravo među ovim osobama.

Pojam poremećaja sna
Pod poremećajem sna se podrazumevaju svi oni poremećaji, koji zahvataju probleme sa snom i neuobičajene pojave, koje se javljaju tokom spavanja (noćne more, mesečarenje).

Hormon spavanja
Nedovoljan san otežava normalno funkcionisanje i smanjuje delovanje hormona oslobođenih tokom spavanja. Za optimalno funkcionisanje organizma i dugoročno očuvanje zdravlja je potrebno 8 sati spavanja dnevno.

Pre nego što je izmišljena električna struja i sijalica ljudi su obično ustajali sa izlaskom Sunca a legali sa zalaskom Sunca. Ovi procesi su se u proteklih nekoliko stotina godina u velikoj meri promenili. Gledanje televizije do kasnih sati, upotreba raznih stimulansa, konzumiranje hrane u kasnim satima, prekovremeni rad i rad noću su doveli do poremećaja normalnog 24 časovnog ciklusa.

Ove promene u načinu života su dovele do poremećaja sna i do drastičnog smanjenja stvaranja melatonina, prirodnog hormona za spavanje.

Melatonin se stvara tokom spavanja i ima razna biološka dejstva. Između ostalog ima i antioksidativno dejstvo, koji je veoma bitan za zaštitu ćelijskog jezgra i mitohondrijalnog DNK. Nivo ovog hormona se menja u skladu sa dnevnim ciklusima (24 časovni ritam).

Uzroci poremećaja sna
Trajanje sna i raspoloženje nakon odmora zavisi od raznih faktora, a najčešćim uzročnicima nesanice se smatraju:

 

  • uzbuđenje
  • emocionalni stres
  • starosno doba
  • Starije osobe obično ležu i ustaju ranije i obično teže podnose bilo kakve promene svojih svakodnevnih rituala, naročito one promene, koje su vezane za spavanje (poremećaj sna usled promene vremenske zone). Oni se čak i u normalnim okolnostima mnogo lakše i češće bude u toku noći u odnosu na mlade i decu. Poslepodnevnim dremkama mogu na neki način nadoknaditi neprospavane noći, ali i oni u dugoročnom vremenskom periodu najčešće dovode do poremećaja sna.
  • ishrana - pojedini sastojci i aditivi namirnica (kofein, jaki začini, mononatriumglutamat)
  • upotreba lekova - dok pojedini lekovi čine čoveka pospanim, drugi imaju sasvim suprotan efekat.

Vrste poremećaja sna
Poremećaj sna se u najvećem broju slučajeva manifestuje lošim snom i čestim buđenjem u toku noći, koji mogu nastati kao posledica raznih spoljašnjih faktora.
Za ovakve poremećaje je karakteristično da iako osoba spava dovoljno vremena ujutru se veoma često budi još umorniji nego kada je legao.

Poremećaji sna se danas već ubrajaju u četiri velike kategorije:
  • insomnija
  • apnoe tokom spavanja
  • RLT (Restless Legs Syndrome-sindrom nemirnih nogu)
  • narkolepsija

Osobe koje pate od insomnije teško mogu da zaspe i često se bude tokom noći. Ovi uzroci dovode do smanjenja kvaliteta sna.

Postoji nekoliko vrsta insomnija:
  • prolazna insomnija: simptomi se pojavljuju 1-2 puta i ne traju mesecima. Najčešće se pojavljuju u periodima velike izloženosti stresnim situacijama ili velikim psihičkim naporima.
  • kratkotrajna insomnija: karakteriše ga često buđenje u toku noći, a javlja se u periodima velikih promena u životu, kada može potrajati čak i nekoliko nedelja.
  • hronična insomnija: smatra se veoma ozbiljnom nesanicom, koja može potrajati najmanje tri meseca u kontinuiranom periodu, što znači da se nesanica javlja skoro svake noći. Ova bolest se najčešće pojavljuje kao prateći simptom nekih drugih zdravstvenih oboljenja (hrkanje), poremećaji kretanja vezanih za spavanje, bolesti koštanog sistema i srca.

Insomnija može da ima razne veoma štetne posledice, koji podrazumevaju pojavu umora tokom dana, smanjenje sposobnosti koncentracije, smanjenje energije, loše raspoloženje. Dugotrajna nelečena insomnija dovodi do isto takvog smanjenja kvaliteta života, koja bi nastala i zbog bilo koje druge bolesti druge prirode.

Apnoa, koja se javlja tokom spavanja podrazumeva povremene zastoje u disanju. Najčešći uzroci ovih zastoja nastaju kao posledice trenutnih zatvaranja gornjih disajnih puteva, usled opuštanja mekih tkiva u zadnjem delu grla, koji delimično ili potpuno zatvaraju protok vazduha kroz disajne puteve. Zastoj vazduha nekada može potrajati i 10-20 sekundi, a u toku sat vremena se može ponoviti i 20-30 puta.
Usled ovih simptoma dolazi do smanjenja količine kiseonika u krvi na koga mozak reaguje budnim snom ili buđenjem osobe. Smanjena količina kiseonika u krvi u kombinaciji sa čestim buđenjima dovodi do oslobađanja hormona stresa, koji prouzrokuje povećanje pritiska i ubrzavanje srca povećavajući na taj način rizik od pojave infarkta srca. Kao posledica ovih simptoma ove osobe se najčešće bude neispavani, neraspoloženi i umorni. Dugotrajna nelečena apnoa može prouzrokovati nastanak poremećaja energetske ravnoteže, gojaznosti i dijabetesa.

RLT podrazumeva pojavu nemirnih nogu zbog konstantnog peckanja u listovima pre spavanja. Uzroci nastanka mogu biti genetski faktori, trudnoća, oboljenje bubrega i malokrvnost zbog nedostatka gvožđa i raznih vitamina. Stručnjaci smatraju da malokrvnost dovodi do smanjenja nivoa dopamina u organizmu. Kako mozak koristi dopamin za koordinaciju pokreta, njegovo smanjenje izaziva simptome RLT-a.
RLT se može lečiti ali se ne može izlečiti. Obično se upotrebljavaju preparati, koji sadrže dopamin, gvožđe i vitamine, ali su veoma efikasni i lekovi za smirenje.
U slučaju pojave veoma jake simptomatologije često se prepisuju i analgetici na bazi kodeina i morfina.

Narkolepsiju karakteriše izuzetno izražena pospanost u toku dana čak i uprkos dovoljnoj količini spavanja u toku noći. Bolesnici, koji pate od ove bolesti su u stanju da zaspu u različitim vremenskim periodima i položajima. Uzrok ove bolesti je neurotransmiter po nazivu hypocretin, koji je odgovoran za stanje budnosti. Kod obolelih od narkolepsije nivo  hypocretina je izuzetno nizak.
Lečenje obuhvata stimulaciju centralnog nervnog sistema, kojim se smanjuje pospanost u toku dana.

Pozitivni uticaji spavanja
Kvalitetan san je veoma bitan za očuvanje zdravlja. Za razliku od nedovoljnog sna, koji nakon izvesnog vremena dovodi do poremećaja u pravilnom funkcionisanju srca, gubitka kilograma i negativno deluje na psihičko stanje, dobar san deluje pozitivno na raspoloženje i omogućava normalno funkcionisanje tela tokom dnevnih aktivnosti.
Ostala pozitivna dejstva spavanja:
  • Deluje pozitivno na memoriju
  • Mozak je veoma aktivan čak i za vreme spavanja, iako obavlja sasvim neku drugu aktivnost od aktivnosti koju vrši u budnom stanju. Tokom spavanja vrši organizaciju svih dnevnih događaja i skladištenje novonaučenih stvari.
  • Produžava život
  • Previše ili premalo sna dovodi do smanjenja kvaliteta života, nastanka stresa i raznih bolesti, koji u dugoročnom periodu dovode do skraćivanja života.
  • Više sna, veća kreativnost
  • Sama dužina sna, odn. vreme za koje se vrši regeneracija i organizacija informacija ima veoma veliki uticaj na asocijativne sposobnosti mozga.
  • San čini jačim
  • Naučnici univerziteta Stanford su izvršili jedno istraživanje u koji su bili uključeni mladi fudbaleri, pri čemu je analizirano dejstvo sna na njihovu efikasnost u sportu. Rezultati su pokazali da su oni fudbaleri, koji su spavali 10 sati dnevno tokom 7-8 meseci bili mnogo brži, organizam im se brže regenerisao, u manjoj meri su patili od zapaljenja mišića i nakon mečeva su se mnogo brže oporavljali u odnosu na one, koji su spavali manje.
  • Oslobađa od stresa
  • Spavanje je jedan od najboljih metoda za oslobađanje od stresa. Zbog nedovoljnog spavanja nivo stresa u organizmu može da se jako poveća što vremenom dovodi do visokog pritiska, povećanja holesterola i bolesti srca i krvnih sudova.
  • Zapaljenski bolovi
  • Raznim istraživanjima je potvrđeno da svi oni, koji ne spavaju dovoljno (spavaju svega 6 ili manje sati) u krvi imaju nagomilane belančevine, koji izazivaju zapaljenske procese. Ovi proteini su u direktnoj povezanosti sa bolestima srca, dijabetesom, reumom, moždanim udarom i prevremenim starenjem.

Istraživanja vezana za spavanje i reumu
Eksperiment odeljenja za reumatologiju University of Saskatchewan
Tokom dugogodišnje prakse u lečenju simptoma reume je primećeno da se razni poremećaji sna, dremke preko dana, loše spavanje tokom noći veoma često pojavljuju kod osoba obolelih od reumatskih bolesti. Ovo je bio jedan od razloga, zbog koga je jedna američka studija predložila da se u redovne kontrolne preglede obolelih od reume uvrste i procene u pogledu kvaliteta sna.

Da bi se pretpostavke potvrdile izvršeni su razni eksperimenti. Jedan od tih eksperimenata obuhvatio je oko 400 pacijenata lečenih na odeljenju reumatologije University of Saskatchewan univerziteta. Rezultati su dobijeni na osnovu ispunjenih anketnih listova prema kome je ustanovljeno da 25,7% pacijenata pati od dnevne pospanosti, 67,3% se žalio na loš kvalitet sna, 35,2% se žalio na apnou, a 24% na nervozu.

Rezultati su takođe pokazali da su ovi problemi sa snom i to naročito dnevna pospanost i loš kvalitet noćnog sna negativno uticali na razvoj reumatskih oboljenja i na povećanje bola, a zamor organizma zbog lošeg sna je doveo do pogoršanja funkcionisanja čitavog organizma.

Da bi organizam mogao normalno da funkcioniše obično je potrebno oko 5 sati kontinuiranog spavanja, međutim reumatičari retko kad prespavaju toliko vremena odjednom. Najčešći uzroci njihovih čestih buđenja su veliki bolovi. Neprospavane noći i bolovi se vremenom odražavaju i na psihičko stanje, što se ogleda u razvoju depresije.

Kako neoptimalan i nekvalitetan san deluju negativno na kvalitet čitavog života stručnjaci su smatrali veoma važnim uvođenje redovnih kontrola kvaliteta sna kod osoba obolelih od reume.

Eksperiment univerziteta u Pittsburghu
Istraživači univerziteta u Pittsburghu su pregledali 162 osoba obolelih od reume, pri čemu se poseban naglasak stavio na povezanost kvaliteta sna i otežanog kretanja. Prosečno starosno doba osoba je bio 58 godina i svaki od njih je bolovao od reume oko 14 godina, a 2/3 učesnika je bio ženskog pola.

I ovi učesnici su trebali da ispune anketne listove, a na osnovu dobijenih rezultata su istraživači mogli da uoče povezanost između kvaliteta sna, depresivnog raspoloženja, hroničnog umora, otežane pokretljivosti i jačine bola.

Evaluacijom podataka je ustanovljeno da čak 61% pacijenata veoma loše spava, a kod 33% se javlja poremećaj sna najmanje 3 puta u toku nedelje zbog jakih bolova.

Terapija nesanice kod reumatskih oboljenja
Sama terapija obuhvata upotrebu lekova za lečenje problema sa snom ili terapijom ponašanja, pomoću kojih se smanjuju reumatske tegobe i stepen invalidnosti.

Spavanje izaziva gubitak kilograma
Za efikasno gubljenje kilograma često nije dovoljno preduzimati rigorozne metode u cilju redukcije ishrane, potrebnom količinom sna se mogu postići slični efekti. Istraživanja vršena na univerzitetu u Chichagu su potvrdili da organizam onih, koji spavaju dobro i dovoljno vremena tokom noći sagorevaju više kilograma od onih, koji pate od nesanice. Kod ovih ispitanika je primećen gubitak mišićne mase, dok je nivo masti ostao skoro nepromenjen. Ovo se može povezati sa noćnim funkcijama mozga: tokom noći mozak kontroliše veliki broj procesa odgovornih za probavu i osećaja gladi. Kada osoba ne spava dovoljno mozak ne može da obavlja ovu svoju funkciju u potrebnoj meri.

Poremećaj sna istovremeno podrazumeva i simptome i bolest. U oba slučaja prisutnost ovih pojava treba shvatiti veoma ozbiljno, jer oni ne otežavaju samo regeneraciju organizma nego i obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Za lečenje ovih problema danas već postoji veliki broj efikasnih metoda sa kojima se postižu veoma dobri rezultati. Regulisanjem i lečenjem ovih pojava se mogu izbegnuti sve gore navedene neprijatnosti i život se može učiniti mnogo korisnijim, sadržajnijim i srećnijim.